Odlučnost, istrajnost i velika zaljubljenost u ovaj sport odlikuju ovu mladu tuzlansku atletičarku. Jasna Horozić, članica je Atletskog kluba „Sloboda Tehnograd“ i studentica Pravnog fakulteta u Tuzli. Učesnica je na mnogobrojnim državnim i evropskim takmičenjima na kojima je predstavljala Bosnu i Hercegovinu i gdje je osvojila mnoge medalje među kojima je i zlatna medalja sa Balkanijade u Crnoj Gori kao i mnoge druge medalje na evropskim takmičenjima.Državna je prvakinja na 200 i 300 metara, osvojila je tri zlatne medalje na Timskom prvenstvu Evrope. Proglašena je 2010 godine i za najuspješniju seniorku tuzlanskog kantona S Jasnom smo obavili intervju u kojem nam je rekla nešto više o sebi i sportu kojem se bavi.
1. Jasna, kada si se počela baviti atletikom i zašto baš atletika a ne neki drugi sport?
Tačno ne bih znala definirati svoj početak bavljenja atletikom, jedino čega se sjećam je to da sam gledala emisiju na TV i vidjela sadašnju ministricu profesoricu Nađu Avdibašić-Vukadinović kako priča o svojim dostignućima pri tome pokazujući mnoštvo medalja i sreće da priča o tome. To me tako nadahnulo da se zapitam zašto i ja ne bih počela nešto da treniram i slučajnost se desila, moja prijateljica je sa školom išla na stadion da trče, vodio ih profesor Halid Gazibegović koji je inače moj trener i tako je i ona mene odvela i trener je vidio da ima potencijala u meni, a prije atletike sam trenirala košarku i odbojku, ali eto nije bila sudbina da istrajem u tim sportovima.
2.Koliko si tome posvećena, postoji li neki poseban režim ishrane?
S obzirom na današnji tempo života moram priznati da sam dosta posvećena tome, sve ostalo organiziram okrečući se ka tome i gledam da sve uskladim sa treninzima, poseban režim ishrane svakako postoji ali ništa pretjerano,držim se toga koliko uslovi života dozvoljavaju,jer vremena su teška.
3.Koliko sati dnevno oduzimaju treninzi ?
Trening obično traje najviše sat i 30 minuta,ali opet sve zavisi od toga šta se radi,od toga šta je po planu i koliko je atletičar voljan da radi. Po potrebi se trenira dva puta na dan, sve zavisi kolika je želja i volja za uspjehom
4 Koje discipline najviše preferiraš u atletici?
Moja disciplina je striktno 400m,ali pošto su treninzi za 400 m i 200 jako slični,tako da trčim i 200 m i po potrebi 100 i 800m. Kada čovjek trenira i radi na sebi sve je moguće istrčati.
5. Koje su ti najdraže medalje?
Izdvojit ću zlatnu medalju sa Balkanijade u Crnoj Gori te dvije medalje srebrnu i bronzanu sa Balkanijade u Grčkoj,te više zlatnih medalja na evropskim takmičenjima u disciplinama 400,800 i 4x400m.
6.Kako uspjevaš da uklopiš bavljenje atletikom sa jedne strane i fakultetom sa druge?
To je stvarno teško uklopiti i to se naravno i odrazilo na mom fakultetu,kašnjenja sa polaganjem ispita,propuštanja predavanja i vježbi.Bilo je dosta teških i nezgodnih situacija ali eto nekako se uspjelo i položiti.
7. Lični rekordi?
Moj lični rekord na 400m je 54.58, na 200m je 24.69 i na 100m je 12.22. To su elektronska mjerenja, najpriznatija mjerenja.
8. Ko ti najviše pruža podršku u takmičenjima?
Najveća podrška su mi svakako roditelji i cjelokupna porodica, trener profesor Halid Gazibegović
9.Trenutno treniraš u atletskom klubu Sloboda Tehnograd, da li planiraš i dalje ostati u tom klubu?
Da, treniram u Atletskom klubu Sloboda Tehnograd,i tu planiram i ostati, ovdje su moji ljudi,moje sve,moje korijenje.
10. Da li imaš neke planove za budućnost?
S obzirom da sam pobornik toga da samo Allah dž.š zna šta nas čeka i što će nam se desiti,ne mogu tačno reći planove za budućnost jer postoji rizik da mi to nije suđeno i onda nije vrijedno o tome govoriti. Jedino što mogu reći da ako budem zdrava i ako sve bude uredu čeka me svijetla budućnost.
1. Jasna, kada si se počela baviti atletikom i zašto baš atletika a ne neki drugi sport?
Tačno ne bih znala definirati svoj početak bavljenja atletikom, jedino čega se sjećam je to da sam gledala emisiju na TV i vidjela sadašnju ministricu profesoricu Nađu Avdibašić-Vukadinović kako priča o svojim dostignućima pri tome pokazujući mnoštvo medalja i sreće da priča o tome. To me tako nadahnulo da se zapitam zašto i ja ne bih počela nešto da treniram i slučajnost se desila, moja prijateljica je sa školom išla na stadion da trče, vodio ih profesor Halid Gazibegović koji je inače moj trener i tako je i ona mene odvela i trener je vidio da ima potencijala u meni, a prije atletike sam trenirala košarku i odbojku, ali eto nije bila sudbina da istrajem u tim sportovima.
2.Koliko si tome posvećena, postoji li neki poseban režim ishrane?
S obzirom na današnji tempo života moram priznati da sam dosta posvećena tome, sve ostalo organiziram okrečući se ka tome i gledam da sve uskladim sa treninzima, poseban režim ishrane svakako postoji ali ništa pretjerano,držim se toga koliko uslovi života dozvoljavaju,jer vremena su teška.
3.Koliko sati dnevno oduzimaju treninzi ?
Trening obično traje najviše sat i 30 minuta,ali opet sve zavisi od toga šta se radi,od toga šta je po planu i koliko je atletičar voljan da radi. Po potrebi se trenira dva puta na dan, sve zavisi kolika je želja i volja za uspjehom
4 Koje discipline najviše preferiraš u atletici?
Moja disciplina je striktno 400m,ali pošto su treninzi za 400 m i 200 jako slični,tako da trčim i 200 m i po potrebi 100 i 800m. Kada čovjek trenira i radi na sebi sve je moguće istrčati.
5. Koje su ti najdraže medalje?
Izdvojit ću zlatnu medalju sa Balkanijade u Crnoj Gori te dvije medalje srebrnu i bronzanu sa Balkanijade u Grčkoj,te više zlatnih medalja na evropskim takmičenjima u disciplinama 400,800 i 4x400m.
6.Kako uspjevaš da uklopiš bavljenje atletikom sa jedne strane i fakultetom sa druge?
To je stvarno teško uklopiti i to se naravno i odrazilo na mom fakultetu,kašnjenja sa polaganjem ispita,propuštanja predavanja i vježbi.Bilo je dosta teških i nezgodnih situacija ali eto nekako se uspjelo i položiti.
7. Lični rekordi?
Moj lični rekord na 400m je 54.58, na 200m je 24.69 i na 100m je 12.22. To su elektronska mjerenja, najpriznatija mjerenja.
8. Ko ti najviše pruža podršku u takmičenjima?
Najveća podrška su mi svakako roditelji i cjelokupna porodica, trener profesor Halid Gazibegović
9.Trenutno treniraš u atletskom klubu Sloboda Tehnograd, da li planiraš i dalje ostati u tom klubu?
Da, treniram u Atletskom klubu Sloboda Tehnograd,i tu planiram i ostati, ovdje su moji ljudi,moje sve,moje korijenje.
10. Da li imaš neke planove za budućnost?
S obzirom da sam pobornik toga da samo Allah dž.š zna šta nas čeka i što će nam se desiti,ne mogu tačno reći planove za budućnost jer postoji rizik da mi to nije suđeno i onda nije vrijedno o tome govoriti. Jedino što mogu reći da ako budem zdrava i ako sve bude uredu čeka me svijetla budućnost.
